Vasic, svojim pripovetkama, gotovo prorocki naslucuje srpska moderna vremena.

Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca prve polovine 20. veka, akademik Dragiša Vasić, prvu priču objavljuje 1914. godine u listu ,,Politika“ a prvu knjigu, Karakter i mentalitet jednog pokolenja, štampaće 1919. godine. Nakon toga nastavio je sa književno-publicističkim radom, sve dok nije pao u nemilost kako državnog aparata Kraljevine, tako i komunističke partije, te su se i jedni i drugi trudili da ga izbace iz nacionalne kulturnoumetničke baštine.

Po izboru tema i sadržaju pripovedanja, Dragiša Vasić pripada ekspresionizmu, dok ga izabrani narativni postupak približava realističkoj tradiciji. Značaj Dragiše Vasića kao pripovedača u savremenom kontekstu nesumnjiv je. Njegove pripovetke postavljaju pitanja i redefinišu opšte istine koje su i danas kamen spoticanja „moderne“ srpske nacije. Aktuelno je još uvek sta­nje, tzv. „postkonfliktnog društva“ razapetog između prošlog i sadašnjeg; nacije utuljenih kandila bez jasne vizije budućeg. Vasić, svojim pripovetkama, gotovo proročki naslućuje srpska „moderna vremena“.